Optužitelj/đavo

"Ne sudi da ti se ne sudi", Matej 7,1

Razmišljam. Juče sam otišao u frizerski salon da se ošišam. Seo sam čekajuči moj red za šišanje i bio sam prinuđen da slušam šta ljudi tamo pričaju. Uglavnom su to bila ogovaranja drugih ljudi, njihovih komšija, poznanika i prijatelja. Ti koji su ogovarali druge koje poznaju, bili su suviše samopravedni i upoređivali su sebe sa drugima i davali su signale kako su oni bolji i drugačiji od tih koje su ogovarali. Bestidno su ružno iznosili ličan život i lične odluke drugih ispred nas koji smo bili tu. Mešali su se u tuđe živote i svašta su pripisivali onima koje su ogovarali uz jedan ružan rečnik. Optužnice za druge su se redom nizale, nikad da se zaustave. Osetila se neka napetost u prostoriji. Vidna je bila i nervoza. Bilo mi je neprijatno da tamo sedim i da sve to slušam. Ali to nije pravedno što su radili i ko zna koje su se sve neistine tu provlačile. Ljudi se stalno bave optuživanjem, bio neko zaista kriv ili ne, a to je još jedno leglo iz kojeg izlaze mnoga zla.

Razmišljam kako i u sudskim procesima na ovoj zemlji ipak vlada pravilo, kada neka osoba prekrši određeni zakon, ta osoba je tužena. Optužnica je podignuta. Ako se pojavi presuda da je ta osoba kriva ta osoba je okrivljena. Tada ta okrivljena osoba dobija svoju meru kazne prema prekršaju koji je učinjen. To je to.

Ali neprestano optuživanje nekoga je kao jedna rupa bez dna, iracionalno je to raditi skroz! Tako se ne dolazi ni do prave istine ni do pravde. Neprestanim optuživanjem mi neprestano povećavamo zlo.

Isaija 59,13,14; "Da nevjeru učinismo i slagasmo Gospodu, i otstupismo od Boga svojega, govorismo o nasilju i odmetu, da sastavljasmo i iznosismo iz srca riječi lažne.

Zato sud odstupi natrag, i pravda stoji daleko; jer istina pade na ulici i pravda ne može da prođe."

I u iskonskoj, izvornoj istini i pravdi Božjoj, pred Njegovim licem, svi smo mi prekršili Njegov zakon i mi smo onda i tuženi. Presuda je došla i naša je krivica dokazana, mi smo svi okrivljeni.
Ali mi nismo neprestano optuživani i nije nam krivica (prava ili umišljena krivica) non stop nabijana na nos, kao što to neprestano ljudi rade ljudima.

Ali kroz Božjeg Sina, kada mi iskreno shvatamo, priznajemo, pokajemo se i ostavimo ono zlo koje smo činili, za sve što smo tuženi, za sve za šta smo okrivljeni, za svu kaznu koja nam je određena (a plata je za greh smrt, Rimljanima 6,23) nama je ustvari sve oprošteno. Data nam je nova šansa! Tu se vidi da Božja ljubav vodi istinu i pravdu. U oproštaju se vidi veličina ljubavi Božje.

Zato kada smo u opasnosti da stalno nekog optužujemo za nešto i kada stalno nekome na nos nabijamo krivicu za nešto, razmislimo, da li mi time činimo pravdu, istinu i ljubav Božju?

Zar nije rešenje jednostavno oprostiti i zatvoriti krug zla neprestanog optuživanja?

Pravo opraštanje je pravo rešenje koje puno pomaže prvo tebi i svima oko tebe i time se to zlo optuživanja zauvek zatvara.

Matej 6,12; "I oprosti nam dugove naše kao i mi što opraštamo dužnicima svojijem;".

Ako želimo pravu ljubav, istinu i pravdu, ako smo pravdoljubivi, učimo se od nebeskog Oca i Njegovog Sina kako se do toga dolazi.

Luka 6,35-38; "Ali ljubite neprijatelje svoje, i činite dobro, i dajite u zajam ne nadajući se ničemu; i biće vam velika plata, i bićete sinovi najvišega, jer je on blag i neblagodarnima i zlima.

Budite dakle milostivi kao i otac vaš što je milostiv.

I ne sudite, i neće vam suditi; i ne osuđujte, i nećete biti osuđeni; opraštajte, i oprostiće vam se.

Dajite, i daće vam se: mjeru dobru i nabijenu i stresenu i preopunu daće vam u naručje vaše. Jer kakvom mjerom dajete onakom će vam se vratiti."

Napisao
Borislav Subotin